Koliko je bitno šetati psa?

Koliko je bitno šetati psa?

Koliko je bitno šetati psa?

Izlazak u šetnju je najvažnije doba dana za psa. To je deo dana kada psi vrše nuždu i razvijaju mentalnu stimulaciju. Redovni izlasci u šetnju služe psima da budu fizički aktivni i psihički potaknuti i na razmišljanja. Zbog toga psi trebaju ići svaki dan u šetnju. Jedini izuzetak od ovog pravila može biti preporuka doktora veterinarske medicine ako je pas bolestan i/ili star.

U našem društvu još uvek se provlači ideja da postoje „psi za kuću“ i „psi za dvorište“, i nažalost vrlo često se psi ne izvode u šetnju premda je ona svima potrebna.


Koliko šetnje psima treba

Broj izlazaka i dužina šetnje mogu zavisiti od uzrasta i starosti psa, te o tome da li pas tokom dana boravi u stanu ili ima mogućnost izlaska u dvorište. Psima koji borave u dvorištu i ne izlaze u šetnju s’ vremenom postane dosadno. Takvi psi nakon nekog vremena počinju tražiti nove zanimacije, kao što je iskopavanje cveća, hvatanje ptica, lajanje uz ogradu, i sl. Naravno, dvorište je moguće obogatiti nekim psećim sadržajima, kao što su npr. peščanici, tuneli, i mirisni sadržaji (postavljanje nekih mirisa za traženje), ili čak društvo drugog psa. Ništa od toga nije trajno zabavno, i ne može zameniti svakodnevnu šetnju. Neki psi koji su redovno izvođeni u šetnju uopšte ne žele obaviti nuždu u dvorištu.
Deo vlasnika omogućuje odraslim psima da obavljaju nuždu na pelenu/podložak u stanu ili na balkonu/terasi. To može dovesti do problema, posebno kod mužjaka koji onda počnu mokriti i po drugim mestima unutar doma. Naime, psima obavljanje nužde nije samo potreba da se olakšaju, ono im je važno u komunikaciji. Prirodno je za psa da nuždu obavi na mestu gdje već postoje mirisne poruke drugih pasa, pa je sprečavanje ovog ponašanja onemogućavanje jedne od osnovnih psećih potreba i zato rezultira problemima u ponašanju.

U proseku, zdravi odrasli psi trebali bi izlaziti u šetnju barem tri puta dnevno, a minimalno ukupno biti van sat vremena. Naravno, za štenad koja još nije primila sve vakcine, za bolesne pse i seniore, ovo može biti previše. Isto tako, pse koji još nisu naviknuti na boravak izvan kuće (imaju strah od otvorenog prostora) i/ili na gradsku gužvu, ne smju se prisiljavati da budu dugo napolju, već ih se treba polako i strpljivo učiti na izlaske.


Psi u šetnji moraju mirisati razna mesta i razne stvari

Mirisne poruke psi ostavljaju mokrenjem, defekacijom, te grebanjem šapama jer imaju mirisne žlezde među nožnim prstima. Od svih čula psima je miris najvažniji i najsnažniji.

Za pse je komunikacija mirisom jako važna jer su mirisne poruke dugotrajne, ostaju i nakon što pas ode kući i dostupne su svima koji tuda prođu. Čitanjem mirisnih poruka pas će najbolje iskoristiti svaku šetnju. Gotovo nam je nemoguće zamisliti složenost informacija koje prikupljaju nosom.
Iz mirisnih tragova drugih pasa može se saznati koji je pas tuda prošao, kojeg je pola, da li je u teranju i sl. Pse to sve zanima, i oni žele biti informisani kao što mi ljudi pratimo medije i društvene mreže, ili razgovaramo s drugim ljudima.

Osim same znatiželje, za pse ovo predstavlja mentalnu stimulaciju, odnosno tera ih da razmišljaju. Što više informacija pas prikupi, to će više biti time zaokupljen, pa je manja verovatnoća da će kod kuće tražiti neku „neprimerenu“ zabavu.

Premda je iz ljudske perspektive nekad teško prihvatiti, psi moraju pomirisati izmet drugog psa – upravo to su najzanimljivije informacije. Ne smemo ih u tome sprečavati. Naravno, postoji problem s onim psima koji žele pojesti feces dugih pasa (i mačji i ljudski), pa taj problem treba posebno rešavati.

Osim psećih mirisa, pse zanimaju i mirisi drugih životinja. Na primjer, neki psi će biti jako zainteresovai za mirise potencijalne lovine, kao što su kunići i zečevi, ježevi, ptice, ali i za mirisne poruke koje ostavljaju drugi mesojedi.


Mesto za obavljanje nužde psi pažljivo biraju

U proseku u šetnji mužjaci češće zastajkuju nego ženke, pomirišu neko mesto i onda ga obeleže svojom mokraćom. Nekada to ponove i više puta za redom. Ovo znaju ponavljati čak i kada više nemaju mokraće u bešici, pa tada koriste samo vizualni signal podizanja noge. Naime, podizanje noge omogućuje psu da mokraću pošprica po višoj površini, kako bi se miris proširio što dalje. No, osim mirisa mokraće u psećoj komunikaciji se podizanje noge smatra signalom – to je znak drugim psima da priđu i „pročitaju“ mirisnu poruku.

Primitićete da postoje mesta gde uvek ima psećih izmeta. Naravno, kako odgovorni vlasnik psa trebate očistiti za svojim psom, međutim za pseću komunikaciju i nakon čišćenja ostaje mirisni trag.

Konačno, za pse je važno mirisanje drugih pasa. Ipak, dobro socijalizovani psi ne prilaze svim psima, nego samo onima iz čijeg govora tela prepoznaju želju za upoznavanjem i/ili druženjem. Zabluda je da svi psi trebaju prilaziti svim psima. Neki psi ne žele se upoznati i ne žele da ih drugi pas miriše: ponekad će se izmicati od dugog psa, sesti ili pokazati otvorenu agresiju. Pas koji je u stresu češće će se pomokriti i defecirati, te će time ostaviti jasnu poruku kako se oseća.

Dakle, psi doživljavaju svet kroz nos. Kao što mi volimo da gledamo okolinu oko nas, tako oni žele osetiti miris svog okruženja. Ako sprečavate psa da potraži i proveri zanimljive mirise, sprečićete mu istinsko iskustvo sveta oko njega, umanjiti važnu mentalnu stimulaciju, sprečićete pseću komunikaciju i obavljanje nužde.


Kada izađete napolju sa psom, krećite se

U parkovima se često mogu videti vlasnici pasa koji sede na klupi i drže pse uz sebe, kao i oni koji stoje i razgovaraju, dok su im psi negde okolo. Osnovno pravilo šetnje je da se vlasnik treba kretati sa svojim psom.

Kada god se boravi na jednom mestu, povećava se mogućnost da među psima dođe do sukoba.
Jedan je razlog što su neki psi više, a neki manje zainteresirani za druženje, pa će kraće druženje biti većini prihvatljivo, ali duže neće. Drugi je razlog što će neki psi možda shvatiti taj prostor kao svoj pa će ga braniti od drugih pasa. Konačno, dovoljan je trenutak nepažnje i neki psi će otići za drugim psima ili čak kući ako im je dosadno.

Jedini razlog da pas ne šeta je to da je pas star i/ili bolestan pa ne može da se kreće. No, i u tom slučaju treba biti oprezan jer će se nemoćan pas loše osećati ako mu prilaze drugi psi. U takvoj situaciji možda nije loša odluka voziti psa u kolicima. Naravno, kolica moraju biti takva da je pas siguran i ugodno se osjeća (npr. da ga ne bole kosti od drmanja po putu).


Iskoristite vreme šetnje za druženje sa svojim psom

Uživajte u šetnji sa svojim psom. Možda biste u idealnim okolnostima otišli na mesto gde pas može biti slobodan, kao što je šuma, livada, plaža, veliki gradski park i sl. Nažalost, to nije uvek moguće. No, moguće je redovnu šetnju učiniti zanimljivijom kroz dodavanje nekih sadržaja. U šetnji nije najvažnije da idete daleko, već kako koristite vreme tokom šetnje.

Najvažnije je da psi u svakoj šetnji imaju svoje vreme za njuškanje na opuštenom povodcu. Poželjno je da ih proveravate signalima koje ste prethodno uvežbali kod kuće u miru bez distrakcija. Naime, učenje, odnosno trening stvara sjajne mogućnosti za jačanje odnosa psa i vlasnika.
Na primer, kada Vas pas tokom šetnje pogleda izgovorite njegovo/njeno ime ili mu recite da sedne na nekom mestu (vežbanje „sedi“).

Premda su psi u šetnji po ulicama na kraćem povodcu, možete ih se povremeno dozvati („dođi“) i time vežbati da ostanu usresređeni na Vas čak i u gradskoj buci. Dozivanje je posebno važno vežbati u gradskim parkovima među drugim psima, ili ako su pas i vlasnik sami u šetnji prirodom gde je sve prepuno mirisa.

Iz perspektive psa, ljudi hodaju suviše sporo. Da bi sledili zanimljive mirisne tragove i došli do mesta na koje žele, psi vuku svoje vlasnike što brže i jače mogu. Zato je šetnja prilika za učenje psa da hoda na opuštenom povodcu, npr. možete vežbati psa da hoda s’ Vaše leve, pa onda s desne strane (ili obrnuto). Konačno, možete započeti s’ tzv. „urbanim agilitijem“ koristeći prepreke na koje nailazite, npr. skakanje na i sa klupe ili debla u parku.


Kako je najbolje šetati psa?

Vlasnici pasa u proseku su fizički zdraviji od ostalih ljudi zato što redovno šetaju sa psima. Šetnje doprinose našem fizičkom i psihičkom zdravlju, te obogaćuju naš društveni život.

Prema naučnim istraživanjima više se šetaju vlasnici koji imaju veće pse i koji imaju bolju emocionalnu vezu sa psom. Međutim, oni koji imaju veći broj pasa ređe se sa psima šetaju. Psi koji su agresivni prema vlasnicima manje su izvođeni u šetnju, no pitanje je da li su psi agresivni zato što nisu dovoljno izvođeni ili agresija narušava emocionalnu vezu sa vlasnikom. Zanimljivo je da prema istraživanjima pol psa, to da li je kastriran ili ne te njegova starost ne utiču na učestalost izvođenja u šetnju.

Kod odluke da li šetati psa na povodcu ili bez najvažnija je sigurnost psa, Vašeg i tuđeg. Pas se ne sme pustiti s povodca ako ga  ne možete dozvati. Osim toga, važno je poznavati zakonodavstvo jer neki gradovi izričito zabranjuju da se po ulicama psi šetaju bez povodca. Istraživanja pokazuju da se u parkovima češće psi šetaju bez povodca.  Dakle, na odluku o šetanju psa sa ili bez povodca utiče vrsta javnog mesta, starost, pol i veličina psa.

Naravno, uvek će postojati oni izlasci kada vodite psa sa sobom da ne ostane sam kod kuće dok ste Vi na kafi s’ prijateljima ili kada idete do obližnje trgovine. Možete povesti psa, ali to nije ona prava šetnja koja je namenjena baš psu.

Koliko često Vi šetate svog psa? Javite nam u komentarima!

Izvor: https://argos.hr/kucni-ljubimci/svaki-pas-treba-izaci-u-setnju-svaki-dan/

Napišite komentar

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Telefon:063.868.27.20
Email: info@kuckuc.rs
Srbija
11000 Beograd